Историја калупа за убризгавање

Године 1868. Хајат је развио пластични материјал који је назвао Целулоид. Целулоид је изумео Александар Паркс 1851. Хиат га побољшава тако да може да се обради у готов облик. Хајат и његов брат Исаија патентирали су прву машину за убризгавање клипа 1872. Машина је релативно једноставна у поређењу са машинама коришћеним у 20. веку. У основи ради као џиновска хиподермична игла. Огромна игла (дифузор) убризгава пластику у калуп кроз загрејани цилиндар.
Током 1940-их, Други светски рат је створио огромну потражњу за јефтиним, масовно произведеним производима. , јефтини производи масовне производње.
Године 1946. амерички проналазач Џејмс Вотсон Хендри направио је прву машину за бризгање, која је омогућила прецизнију контролу брзине ињектирања и квалитета произведених предмета. Машина такође омогућава мешање материјала пре убризгавања тако да се обојена или рециклирана пластика може темељно мешати у оригиналну супстанцу. Године 1951. Сједињене Америчке Државе су развиле прву машину за убризгавање шрафом, која није аплицирала за патент, а овај уређај је и даље у употреби.
Током 1970-их, Хендри је наставио са развојем првог процеса бризгања уз помоћ гаса и дозволио је производњу сложених, шупљих производа који су се брзо хладили. Ово у великој мери побољшава флексибилност дизајна, као и снагу и крајње произведене делове, док истовремено смањује време производње, трошкове, тежину и отпад.